petak, 05.09.2008.

...20.08.-29.08.2008. - najljepši dani u našem životu...;)

Ola amigos!!! Evo konačno se i mi odlučile javiti…kao što smo obećale, novi post slijedi poslije maturalca…istina, malo kasnimo, ali nećete valjda zamjeriti (ako itko uopće i čita ovo, jer svi misle da smo prestale s bloganjem…ali nismo…samo smo se jaaaaako ulijenile)…pa eto odmah da najavim, ovaj post će biti jaaaako dugačak…pa kom se da nek čita, a kome ne, nek miče svoje dupe s bloga…ma šalim se…hehe… stvarno ne znam odakle bih krenula…toliko toga mi je trenutno u glavi, puna sam dojmova i svega…pa ajd krenut ću kao nekim redom…pa eto, do maturalca se nije događalo ništa značajno u ovom našem gradu (ako se to uopće može i nazvati nekim gradom)…dosada živa…nemoš čak ni šetat po ulici ko čovjek, sve razrovano, raskopano…ma boleština… i tako…cijelo ljeto smo čekale taj 20. 08., konačno naš maturalac i sve vezano uz to…a onda odjednom…ne znam ni sama…dan prije kada smo trebali doći na sastanak u školu, gledam ja, svi uzbuđeni, svi superhappy, ono, jedva čekaju…a ja…uopće mi se nije išlo…nekako sam totalno izgubila volju za svim tim…i sutradan mi se uopće nije dalo spremati, sve sam nekako preko volje radila…idem prema autobusnom kolodvoru, vidim ushićene ljude s koferima oko sebe…a ja…ništa!!! Samo sam se htjela vratiti kući i otići direkt u krevet na spavanje… sama sam se sebi čudila…al eto, nisam bila jedina, i Marina je bila u istom stanju…al ajd ono, pravile smo se kao nešto sretne da ne bi ljudi mislili da nismo normalne…i onda nam je došao bus…super bus, nema šta…najnoviji, nitko se dotad u njemu još nije vozio…onda mi to nije ama baš ništa predstavljalo…nisam ni obraćala pažnju na stvar u kojoj putujemo…utrpali smo koferčine unutra i krenuli…bili smo zajedno s c razredom, ali nismo baš previše obraćali pažnju na njih…ma nisam obraćala pažnju ni na svoje, heh…onak ja i Marina mašemo svojima, kao nešto sretni što konačno krećemo, a u sebi razmišljamo kako jedva čekamo da dođemo kući (ajme kako smo glupe bile, ne mogu vjerovat )…i tako…put je polagano tekao…oko pola 1-1 smo stigli u Zagreb da pokupimo vodiča…čekamo mi nekog frajera, kad ono…ulazi neki mali didica od 72 godine… ajd mislimo bar nas neće gnjaviti, star je on i preumoran da tu sad laprda o glupostima…kad ono…totalna suprotnost!!! Ajme, tip otkako je ušao nije zatvarao usta!!! Nemoš vjerovat da netko može toliko mljeti!!! Mi svi pokušavamo (naglašavam: pokušavamo) spavati, i onda se on probudi u pola 4 ujutro i prodere se na mikrofon: „Evo samo par riječi za one koji su budni…“ pa mislim, ako dotad nisi bio budan, nakon toga sigurno ćeš biti…e da, i 15 puta je ponovio: „Eto, ako nisam spomenuo, moje ime je Boris Menardi“…čiko nas je doslovce izludio…kako svojim ponašanjem, tako i svojim izjavama…svaka druga rečenica je bila „Razumiš ti mene“ i „Cirka“… drugi busevi su imali puno bolje vodiče, jedan je bio doktor i prezivao se Macan…a drugi, Borna, je fakultetski profesor i gay (kissi kissi Borna )…ovom našem jedina zanimacija su bile cigarete i kava…kad god smo stajali, to nije bilo zbog nas i wc-a, već da bi on mogao spušiti koju…al dobro sada, dosta o vodičima, vratit ću se ja di sam stala…i eto, nakon neprospavane noći konačno smo stigli u Veneciju…onako umorni i zgužvani sjeli smo na brod (vaporeto) da dođemo do tog starog dijela Venecije…tamo je stvarno predivno…jedino što za moj ukus ima malo previše turista, ali jbg, ne mogu sad meni ugađati…cijeli grad je na otočićima, koji su povezani kamenim mostovima…obišli smo sve moguće znamenitosti (pa mislim, kako to spriječiti uz Jukića?!), ali definitivno je vrijedilo svo to hodanje…onda smo imali malo slobodnog vremena, pa smo obišli centar gdje ima minimalno 500 trgovina svih vrsta…pa smo se onda malo i slikali, među ostalim i s karabinjerima…a baš su nam bili kjut… onda smo se brodom opet vratili na obalu i busom krenuli u Padovu…grad je jako lijep…sve je onako starinski…obišli smo trg Pratto Della Valle, baziliku sv. Antuna Padovanskog i svetište sv. Leopolda Mandića (btw, kad smo išli tamo, naš vodič se „malo“ izgubio, pa smo, umjesto za 5 minuta, tamo stigli za pola sata…nismo mogli hodati više, cijeli dan smo na nogama, a on tako…)…krepani smo ušli u bus i krenuli prema Veroni…tamo smo imali večeru u nekom hotelu…a hrana je bila ono…jestiva, kad moram tako reći…ostali razredi su ostali spavati u tom hotelu, a mi i c razred smo otišli u neki drugi, blizu centra, zvao se Sud Point Hotel, s tri zvjezdice…hotel je izvana nikakav, a unutra…sobe predobre…imali smo čak i plazma tv s internetom i mini bar…uberkul… ujutro smo doručkovali i krenuli u obilazak Verone…obišli smo neke palače pa smo onda imali slobodno vrijeme…razgledavali smo arenu, parlament, fontane, Julijinu kuću sa zidom gdje se lijepe papirići sa tvojim imenom i imenom tvog trebana/trebe, balkon i kip koji, ako hoćeš imati sreće u ljubavi, moraš uhvatiti za sisu (dojku, ispričavam se na izrazu, buahahaha…:) )…a kada smo krenuli u Gardaland, konačno sam počela dobivati onaj filing da sam na maturalcu…bili smo preoduševljeni svime što smo tamo vidjeli…par puta smo se ja i Merry izgubile, ona karta baš i ne pomaže previše…prvo smo sjeli na Transgardaland Express, mali vlakić kojim se obiđe dio parka…ma mi smo se oduševile i s tim, buahaha…onda smo otišle na neku vožnju Tunga, ugl niš spešl, voziš se kroz džunglu u malom drvenom čamcu, gledaš životinje, Tarzana, King Konga, blablabla…zatim je uslijedio Floating Island-nešto veliko okruglo što se digne 50 m iznad zemlje i onda vidiš cijeli park i jezero Lago di Garda…prekrasan pogled…računamo mi, ajd ići ćemo prvo na te laganije vožnje, ionako imamo fore do 21 h, stići ćemo sve i po dvaput obići…ali kad smo vidjele koliko se čeka na red za jednu vožnju, ostale smo lagano frapirane…al šta sad, ako ne budemo htjele nigdje čekati, nećemo se na ničemu ni voziti…i tako smo mi fino stale u red za Atlantidu, čekale oko 45 minuta, za to vrijeme se skoro potukle s nekim glupim Francuskinjama koje su nas onako vrlo otvoreno komentirale, bičke jedne… ali čekanje se definitivno isplatilo…bilo je predobro…voda oko tebe, voda po tebi, voda posvuda…onda smo se otišle malo osvježiti na neku gljivu iz koje prska voda, pa smo otišle u restoran Blue Tornado nešto požderat…čovječe, 1 hamburger, 1 pomfrit i 1 colu platile smo 8 eura…katastrofa…i onda je Marini netko ukrao sunčane naočale…mislimo da je čistačica, jer kad sam ja, sa svojim „savršenim“ znanjem engleskoga otišla pitati da li ih je vidjela, samo je pobjegla, kao ne razumije engleski…pa šta si me onda cijelo vrijeme slušala i klimala glavom fufo mala… Marina je to nekako preboljela pa smo otišli na Mamuta, to je kao vlak smrti, ali bez onih stvari naglavačke…mi skroz happy, vidimo samo 3 reda, a kad smo to prošli, ono još 500 ljudi čeka na red…prva reakcija bila je: „U jebote, šta je ovo…“ al štaš sad, žao ti je vratiti se kad si već pola prošao…i tako smo mi fino čekali sat i pol…ali i ovaj put nam se čekanje isplatilo…vrištali smo ko ludi… nije nam ostalo još puno vremena pa smo otišli na neki gusarski brod…u biti vožnja je ispod tog broda u nekoj špilji…dolje je cijeli gusarski grad…presuper…i onda smo otišli u sfingu…nešto poput ovog broda, ali s egipatskom temom…vratili smo se u busek i putovali cijelu noć i pola dana…a onda smo konačno stigli u Španjolsku…kad smo vidjele taj Lloret de Mar bile smo blago rečeno razočarane…izgledalo je gore nego Vinkovci (a to je vrlo, vrlo teško za postići)…ali kasnije smo shvatile da je to tek predgrađe…u biti to i nije grad, nego selo (ali ako je to selo, onda su Vinkovci predgrađe predgrađa sela…)…mi smo bili u posebnom hotelu-Selvamar, a ostali su bili u Don Juanu…naš hotel je bio predivan, hrana super, bazen prelijep, ma sve tip-top, ali kad smo vidjeli sobe… opet sam jedva čekala da dođem kući…kreveti su bili bolnički, na njima ništa za pokrivanje, unutra 4 kreveta, a samo 2 jastuka, ormar za jednu osobu, a nas 4 u sobi (ja, Marina, Marija i Teona),sve skučeno, pogled s balkona nikakav…otišla sam u wc i rasplakala se od muke (kakva luđakinja), a onda sam poludila i otišla na recepciju tražiti jastuke, kaže onaj tip kao nema ih više…ma šta nema, ako treba, donijet ćeš ih iz svoje kuće, ja sam to platila 3.164 kn, a nemam ni pišljivog jastuka u sobi?! Navečer su nas dočekala 4 jastuka u sobi, hehehehe…tu večer smo prvi put otišle u disko…Hollywood…ma kakav Marabu, kakva Vanilla, ovo se mora doživjeti…kao prvo, doslovce jedva možeš hodati koliko ljudi tamo ima, kao drugo, mjuza je bila totalno po našem ukusu (Vanilla), čak su puštali i Gas Gas i Aspirin…također smo bili oduševljeni i sangriom… ma nešto predobro…a onda smo kasnije skužili još jednu foru-popiješ tabletu i onda piješ alkohol…ma doslovce lebdiš… upoznali smo puuuuno novih tipova…osobito Talijana…za ne povjerovati je koliko su ti tipovi dosadni…kad ti jednom dođu, ne možeš ih se otarasiti…al najzanimljiviji su njihovi uleti…svaki ti dođe s istom spikom, prvo pogađa odakle si: Italia? Greece? Bologna? Spain?, onda ti njemu kažeš Croatia, a on će na to: Croatian girls are very beautiful girls…i onda ti poljubi ruku i traži da ti njega poljubiš…de bolesno…i uvijek ista priča…al što je najjače, tako su napasni, odvezuju ti majicu, vuku te na sve strane…al eto, mi se nismo baš previše bunile…hehe…sutradan smo išli u svetište Montserrat…skoro sam se izrigala putem, cijelo vrijeme smo kružili busom po planini…ali gore je odlično, što je je…navečer smo išli u Barcelonu gledati čarobne fontane…e to se treba doživjeti…stvarno nešto predivno…fontana prska u ritmu glazbe i mijenja boje…čak su i naši najveći frikovi iz razreda ostali bez riječi… u ponedjeljak smo išli na viteške igre…svi smo dobili krune na ulazu, pili juhu iz zdjelica, jeli pile i krumpir rukama, navijali za svog viteza…funny...cijeli sljedeći dan smo proveli također u Barceloni…grad je predobar…onda se ja pitam gdje ja to živim?! Većinu vremena smo proveli u shoppingu, ali ja glupača zaboravila pare u hotelu, imala sam samo nešto sitniša…kakav sam ja baksuz… idući dan nam je bio cijeli slobodan, pa smo otišli malo do plaže, obaviti shopping po Lloretu, malo se kupali na bazenu pa onda navečer u disko…po posljednji put, nažalost… ujutro smo doručkovali i opet sjeli u bus…nismo htjeli iz Španjolske…tek smo se navikli, a onda odjednom moraš nazad…usput smo navratili u Francusku, u mjesto Grasse, da posjetimo Fragonard, tvornicu parfema…ajme kad se nismo pogušili od silnih mirisa, sve se izmiješalo…užas…ne moram ni napominjati da jedan parfem košta 260 €…naravno, tamo smo se opet izgubili pa smo pola sata kružili busom po gradu…ništa novo…onda smo posjetili Cannes…naravno, slikali smo se na crvenom tepihu ko prave zvijezde, pa smo još navratili u Nicu, Monaco i Monte Carlo…tamo je sve toliko glamurozno i mondeno, da sam se osjećala ko najveći siromah dok smo ko jadnici onako u trenerkama stajali i buljili u casino…ne, uopće nam se nisu smijali…sutradan oko pola 7 smo došli u Vinkulju…omg, ne mogu vam ni opisati što sam tada osjećala, razočaranje, jad, tugu, spleen , štagod…nakon svega toga uvidiš kako si jadan i kako živiš u totalno jadnom mjestu…došla sam kući i počela plakati…kao da nikad nisam živjela u tom svom stanu, sve mi je falilo (i još uvijek fali ), pa čak i onaj glupi bolnički krevet…u subotu smo išli van, al nije to to…nema onih glupih upada…nema Hollywooda…i danas kad gledam slike odmah se raspekmezim…ljudi ne mogu vjerovati koliko ti za tih 10 dana neko mjesto i ljudi mogu prirasti srcu, koliko se navikneš na sve to, a onda se odjednom moraš vratiti u stvarnost…evo i sad mi oči lagano suze dok ovo pišem…sigurno mislite da nisam sva svoja, ali šta mogu, tako je…ja i Marina smo rekle da ćemo se tamo kad-tad vratiti…pa eto pozdrav svim divnim ljudima koje smo upoznali u Lloretu, cijeloj Španjolskoj, svim našim frikovima i frikušama iz razreda, pozdrav mojoj cici Merryci ;) i veeeeliki pozdrav jednom panju (šaljemo ti veeeeliku pussu )…Adios, amigos!!!

četvrtak, 24.07.2008.

"Samo je troje beskonačno: nebo u svojim zvijezdama, more u svojim vodenim kapima i srce u svojim suzama."

Ola ljudi…
Evo i nas dvije se sjetile napisati novi post…Ma znam da smo se jakoooo ulijenile, ali tako nam se ništa ne da… Napisale bi post i prije, ali stvarno ne znam o čemu bi pisale, jer ništa se posebno ne događa..
Vrijeme je totalno šugavo, pa kako nemam pametnijeg posla, natjerala sam se da nešto naškrabam…
Pa evo počet ću od naslova….Napisala sam ga iz više razloga..ali sad mi se ne da objašnjavati jer bi post bio kilometarski. Ma u zadnje vrijeme čini mi se da se cijeli moj život okrenuo naopačke. Stalno neka sranja…ali bolje neću o tome…
Jessy i ja ofkors idemo van, i nažalost otkad nema Vanille, izlasci u grad su postali jako boring. Čovječe, kući dođemo najkasnije do 2…bolesno…to vam sve govori… Grad nam se pretvorio u jedno veliko prašnjavo gradilište…moraš paziti gdje ćeš stati jer mogao bi lagano upasti u neku rupetinu. Užas…
Ma jedva čekam 8. mjesec…ići ću vjerojatno na more, a ono najbitnije - idemo i na maturalac u Španjolsku…ehh to je divnooo….
Kad se vratimo napisat ćemo pošten post, i naravno stavit ćemo puno sličica…samo se nadam da će nam biti dobro…ma mora….
Eto to bi bilo ukratko to….nemam više inspiracije….hehe…
Sve vas puno pozdravljam, posebno moju Kiku – mala moja, ništa se ti meni ne brini, sve će biti ok…
P u s s s a s v i m a

nedjelja, 25.05.2008.

...evo nas...konačno :)...

…olla ljudi...znamo da se nismo dugo javljale…stvarno smo se jako ulijenile…a znate već kako je to…kraj školske godine se bliži, muka živa…nemaš vremena ni da se odmoriš ko čovjek…tako da nemojte zamjeriti što nas nije dugo bilo…a probat ćemo sve propušteno nadoknaditi u ovom postu…
…ma puno toga se u međuvremenu izdogađalo…puno mi je sad da nabrajam šta je koje subote bilo itd. itd…znate već kako naši izlasci izgledaju (emporio-vanilla) pa neću pisati opet isto da ne budem dosadna…
Ali eto, moram spomenuti par važnih događaja…kao prvo, Merry nam je našla novoga dečka (jeiii…), Josipa…preko msn-a su se našli…a onda i uživo,hehe …i dobar su par, moram priznati…ma baš mi je drago zbog nje…al eto, sad u zadnje vrijeme, netko bi trebao biti malo manje tvrdoglav…jel tako Merryce? Ma bit će sve ok…
…ne smijem zaboraviti norijadu…sva sreća, prošli smo bez polijevanja tih par dana kad maturanti doslovce nisu bili normalni…onak birali smo triput duže puteve kući, al bolje i to nego biti sav ulijepljen od piva, vina i štatijaznam čega još…na samoj norijadi i nismo baš tako dobro prošli, al ono…znam da ćemo i mi nagodinu vjerojatno isto biti takvi, tak da nema veze…vratit ćemo mi svima iduće godine, hehehehehe…eto kao što sam već rekla pivo je letilo na sve strane…u biti je najbolje stati, otvoriti usta i čekati da ti malo uleti unutra…mi smo pokušali ali nije nam baš uspijevalo…ali onda su došli neki tipovi i dali mi neko plavozeleno piće…pojma nemam šta je to bilo…znam samo da je bilo jako, ali dobro…i onda su mi kasnije i Marija i Teona dali još nešto žuto, tako da nisam puno žalila za pivom…čak smo i plesali s nekim elektroinstalaterom i ja još kasnije s nekim šumarom…kasnije je došao i Marinin dragi…i skroz nas je zalio, sram ga bilo… ma sve u svemu, bilo nam je predobro…kad bude naša norijada bit će naravno još i bolje…nešto smo načuli da će se preseliti na sopot…a to je tako bzvz…treba nam sat i pol dok dođemo do tamo…a valjda neće…napravit ćemo štrajk za norijadu…
E da…moram spomenuti naš jučerašnji izlazak…bio je jedan od najboljih dosada…u emporiu je bilo onak…srednja žalost…ma dosadno je više…uvijek iste pjesme, uvijek isti ljudi…baš je postalo monotono… al zato nam je u vanilli bilo super…sva sreća da radi još i cijeli 6. mjesec…eto upoznali smo admina iliti ivana…to vam je inače jedan jako, jako simpatičan tip koji uređuje vanillin web-site…i super pleše…pokušali smo i mi oponašati neke korake, ali samo smo se nepotrebno sramotili, tako da smo odustali…sad smo se skompali s njim pa se možemo slikati koliko hoćemo…i zahvaljujući njemu smo konačno dospjele gore, kod dj-a…joj, gore je prepredobro…upoznale smo našeg najdražeg dj syncra…ma legenda od čovjeka, šta da vam kažem…dobili smo i rakije i štok-kole od njega (tnx syncro…)…bilo je jako fino, al zato nam se jako vrtilo kad smo išli kući…napili su nas, sram ih bilo…eto ovim putem pozzamo ivana i syncra…vidimo se idućih subota…joj da, moramo pozdraviti i syncrovu guzu…hehehe…stavit će merry slike pa ćete vidjeti o kakvoj se guzi radi…ma jednostavno moraš gledati u nju…ou jeaaa…
Eto to bi bilo to za ovaj post…ako sam šta važno zaboravila, nadoknadit će Merry…pozz svima ljudi…uživajte (i kommajte)…

...evo malo slikica..

subota, 26.04.2008.

...jer nitko nije znao sakrit suze ko Marina...

Evo ljudi moji napokon novi post… Već nas je puno ljudi pitalo kad ćemo natipkati nešto, pa eto mi shvatile da je stvarno vrijeme za novi post.
Puno toga se izdogađalo posljednjih dana, pa stvarno ne znam odakle da počnem…No, neću sad sve nabrajati jer će post inače biti kilometarski.
Jučer je cijeli naš razred bio u svatovima i bilo je divnooooo…Udala se naša Marinica i mi smo joj otpjevali meni dragu pjesmu Marina…Iako sam u početku mislila da ništa od toga, na kraju je sve ispalo savršeno. Bilo je svega, smijeha, zabave, plesa, ali i suza. Cijela večer je protekla u dobrom raspoloženju, osim nekih malih incidenata, ali dobro, to ćemo zanemariti. Najbitnije je da smo se svi dobro zabavili. Marina je imala prekrasnu vjenčanicu i bila je prelijepa. Naravno, pridružio nam se i razrednik koji nam je svima obećao petice…da, moš misliti….
Jessy i ja smo čak plesale kolo, i pohvatale smo neke korake…buahahahaha…Mogu misliti, kako je to izgledalo, ali baš me briga, najbitnije je da smo se mi dobro zabavile. Poslije je trebalo uhvatiti buket, no nisu to samo cure pokušavale nego čak i neki dečki..hehehe…No, iako su neki izrazili želju da se udaju, nitko od naših nije uhvatio buket…kmeeee…
Od toliko plesa nismo ni stigle nešto jesti, ali sve smo to nadoknadili poslije. Hrga, Helena, Slađa, Andrea i ja sjele smo za stol i fino se najele. No, kako nije bilo ni tanjura, ni vilice mislile smo da ćemo morati jesti prstima...Ali onda je Andrea donijela neke plastične vilice, i onda smo s tim jeli… A jbg.. moraš se snaći. Poslije smo Jessy i ja išle rezati tortu.. E to je trebalo snimati. Još nam se i neki tip nakačio….čovječe, jedva smo ga se riješile. Čak se ponudio pokazati nam kako se reže torta…No, kad je skužio da je malo naporan, i da ga ne doživljavamo, otišao je sjesti za stol. Dok smo rezale tortu, došao je i konobar i onak nas čudno promatrao, a onda se stao smijati, kao da nije normalan…BOLESNO ….I eto to bi ukratko bilo to…Sve u svemu bilo je super….Naravno puno smo se slikali, i sad moram reći našoj Nini, the fotografu da mi ih stavi na cd…No, dok ne dobijem te slike, evo par slika koje smo slikali mobitelom…Eto..veliki pozdrav svim ljudovima iz razreda, posebno Andrei, Čoli, Hrgi, Suzi, Silviji i Vedrani......kissi, kissi…..

….Jer nitko nije znao sakrit suze ko Marina…
….Imala je oči boje vena….
….Boje vena, boje Dunava…..
….U je, u je je je….
….Boje vena, boje Dunava….

….A ja, ja ne mogu bez nje….
….Bože, Bože spasi me…..
….A ja, ja ne mogu bez nje,….
….Bože, Bože spasi me….

ponedjeljak, 31.03.2008.

.......ZZZZZZZZZZZZZZZ.......

………………meni se spava………………… i to jako…………………aaaaaa……………al ajd naškrabat ću nešto, jučer mi nije radio komp, pa nisam mogla ništa….eto, glupa škola je opet počela….zato mi se i spava….ovih tjedan i pol što smo imali nije bilo ustajanja prije 12, a jutros sam se, po starom vremenu, morala dići u pola 5…….ma užas živi…..i zato sad jedva gledam……..ali eto, kao što se kaže, u svakom zlu ima i nešto dobro, tako da ovaj petak nema nastave... kod nas se održava neko državno natjecanje prodavača…i to bi kao trebali jedne subote odraditi…al ja i Merry vjerojatno nećemo doći….ma de ne da mi se…..subota je rezervirana za van, kao što je i bila i ova protekla….joj ljudi moji…stvarno je bilo predobro…već sam se bila uplašila da će se ponoviti ona priča od Uskrsa…al nije…Vanilla je opet bila prepuna…kao u dobra stara vremena, hehe…naravno, večer je opet započela u Emporiu…bile su Ivana i Josipa opet s nama…i povele su neku dvojicu prijatelja…jedan od njih je bacio oko na Marinu…ona misli da nije, al znam ja procjenit situaciju…ma skužila sam ja te požudne poglede koje je bacao…jedino što baš i nisu neki par, on je za otprilike 2 i pol glave viši od nje i malo je podeblji…al dobro, kao što ja uvijek kažem, bolje se ljuljati nego žuljati, buahahaha… a onda je, kao što sam i rekla već, uslijedila Vanilija…i opet votka …iako je bio Jack Daniels party…al nema veze, nama votkica ipak više odgovara…i te večeri smo po prvi put skužile koliko je DJ Syncro zapravo malen i nizak, viši je možda par centimetara od mene…a mi mislile to neka frajerčina…al ipak je to naš Syncro, drag je on nama i takav mini…kako Merry kaže: „baš je zgođušan“…i naplesale smo se i izbacale, malo previše, jer Marina nije mogla hodati danas na putu do škole, nabila je žuljeve od skakanja…znamo da je to vjerojatno presmiješno izgledalo, al bar smo se zabavile…a stvarno nismo mogle odoljeti, bile su sve pjesme koje volimo…taman smo malo sjele da se odmorimo, kad ono…Love is gone….ajmo nazad, nema više sjedenja….to je uvjerljivo najpopularnija pjesma tamo, nastalo je opće ludilo kad je počelo, svi znaju sve riječi napamet…a kad je došlo vrijeme za povratak kući…to je bilo živo mučenje…stvarno ne znam kako sam se uopće dovukla do stana…kao prvo, noge su me užasno bolile i cipele su me tiskale…onda smo stale na pola puta, pa sam ja fino sjela na nešto betonsko na travi i pokušavala izuti cipele, al nije išlo i onda sam ih samo onako šutnula, tako da su mi fino skroz upale u blato…a Merry je onda ugazila u isto to blato…ma super, došle smo kući ko da smo bile na oranju, a ne u gradu…ma nemam pojma koji nam je vrag bio …ugl, sve u svemu, bilo je super…valjda će i iduću subotu tako biti…OMG, tek je ponedjeljak, a ja već razmišljam o suboti, sram me bilo…ali to je jedino vrijeme kad u potpunosti možeš pustiti mozak na pašu……….Eto……..napisala sam post….jedva….i sad odoh spavati, jer stvarno ne mogu više izdržati….pozz svima do idućeg posta….

ponedjeljak, 24.03.2008.

....to nam nije trebalo....

Olla ljudi…
Evo da se ne bi opet ulijenile, odlučile smo napisati novi post, iako nemamo baš nekih tema za pisanje, no dobro…Kao prvo SRETAN USKRS sa zakašnjenjem…
Što se tiče proteklog vikenda…hmmmmm….ne znam šta bi rekla….Jessy i ja u subotu nismo išle van, jer smo odlučile ići za Uskrs van….mislile smo pošto je Uskrs bit će 1oo% puno ljudi…no, ono jučer je bilo prestrašno….
Naravno, kao i uvijek prvo smo bile malo u Emporiu…i tamo je bilo onak pomalo dosadno, ali dobro…Nismo bile same, s nama su bili Gricko, Josipa i Ivana…Ma cure su stvarno lude i otkačene, posebno Josipa…Ovim putem ih sve pozdravljam... Za stolom do nas, bila je neka treba, koja je cijelo vrijeme „plesala“, i onak svi su joj se smijali i čudno ju gledali. Jessy i ja smo se zabrinule da bi mogla ostati bez kukova, ako tako nastavi…no njoj izgleda nije smetalo što su svi doslovno buljili u nju…bolesno….
Oko 12 smo krenuli u našu Vaniliju, nadajući se da ćemo se bar tamo malo zabaviti… Kad smo došle, bilo je ljudi, no svi su sjedili za stolovima, osim neke dvije cure koje su se bacale po podiju…svaka čast…Kako je bio „Easter party“ trebali su biti oba dj-a..No, dj-a ni od korova…Toliko o partyu…Jessy i ja ostavile smo jakne i otišle kod Tonče po votkicu…Dok smo tražile mjesto za sjesti, svi su nas pomalo čudno gledali, a tek kad smo sjele skužile smo da svi većinom piju sokiće i vodu. No, dobro…nema veze... Kako smo sjedile blizu ulaza, vidjeli smo tko je dolazio. Onak dođu 3 čovjeka, a nakon toga njih 1o izađe…ma užas..Bilo je već skoro 1 sat, a Vanilla je onak bila skoro prazna…Inače u to vrijeme bude puno ljudi, i svi plešu, a jučer su onak svi samo sjedili…skoro smo zaspale čekajući da se netko pokrene, ili da dođe bar malo ljudi…Dok smo tako uspavane sjedile, došle su neke dvije cure i rekle nam da ima neka nagradna igra i da se može osvojiti mobitel ili ulaznice za dvije osobe. Na papir smo napisale svoje ime i prezime te broj mobitela. Rekle su nam da je izvlačenje u dva. Kako smo ljude u Vanilli skoro mogle na prste nabrojati, imali smo velike šanse da nešto i dobijemo…hehehe.. Oko 1 nam je dosadilo čekati i odlučile smo se vratiti nazad u Emporio. No, u Emporiu još veći šok. Onak unutra sve neki starci, i što je najgore puštali su tamburaše (nije da imam nešto protiv tamburaša, ali ono…ipak smo bile vani, i zadnje što sam htjela bilo je plesati kolo), a do prije sat vremena puštali su narodnjake… Ma užas…Ušle smo unutra i kad smo to vidjele, okrenule smo se i izašle van. Prošetale smo kroz francusku, i tamo isto nije bilo žive duše. Na kraju smo odlučile da je najbolje da odemo kući, i tako sam došla kući u pol dva…užas…..Eto toliko o našem jučerašnjem provodu…jedva čekam subotu, da idemo van...samo se nadam da se neće ponoviti ista priča od jučer…Ali jedno je sigurno, više nikad ne idemo nedjeljom van….o neeeee…. Ipak, jednu stvar smo naučile, a to je da nikad ne treba ništa očekivat, jer ako misliš da će sve biti super, dogodi se jedno veliko NIŠTA...
Da ne dužim više, ionako je post već kilometarski…sve vas puno pozdravljam i šaljem vam veliku pusu…

nedjelja, 09.03.2008.

...Sex, votka & Dinoid...

Ljudi moji, evo konačno novog posta… kao što je Merry već napomenula, bile smo previše lijene za pisanje…al probat ćemo nadoknaditi…
Svašta se u međuvremenu izdogađalo…ne da mi se sad baš sve navoditi…post bi bio preeeeedugačak…
Eto promijenili smo i adresu bloga…sad smo starije (tj. ja sam napunila 18…hehehe…konačno …a i Merry će na ljeto…)pa bi bilo bzvz ono 17 u adresi…
Naravno, bile smo sinoć vani…i bilo je preeedobro…već je tradicija da ja pišem izvještaj od subote…pa eto…išle smo prvo u Emporio…to nam sad više služi kao zagrijavanje i priprema za ono što slijedi…Vanilla…sad u zadnje vrijeme baš bude ljudi…i svi plešu…pa moramo i mi…dobro, mi se više bacamo, nego što plešemo, al nema veze, netko i to mora…
Znači, u Emporiu nam je bilo onak ok, malo narodnjaka za početak…nismo bile same…bio je Marinin prijatelj Grizelj (iliti Gricko, buahaha…)s nama i neki njegov prijatelj, koji je cijelo vrijeme tugovao, jer ga je trebica ostavila…a jadan…
Došli su i oni kasnije u Vanillu, ali nisu baš bili raspoloženi za ples…iskreno, i mi smo na početku bile razočarane…došle smo malo prije ponoći da ne moramo platiti ulaz…a ono svi sjede, nitko neće da pleše…onak prejadno…skoro smo požalile što smo uopće ošle iz Emporia…na svu sreću neke dvije ludače su se odjednom počele bacati po podiju, pa su onda ljudi počeli dolaziti…a mi presretne, hehe…inače, sinoć je bio Cocktail party, tj. Cocktail night, pa je neki barmen imao svoj show sa gorućim bocama…fora fora…samo smo se bojale da ne spali ljude okolo…
Vidjele smo i dosta poznatih ljudi…prvo smo srele Anu Kostelac…plesala je s nekim tipom…i to bome dosta prisno…hmmm…naš bebač Gongeta je slavio rođendan tako da smo srele i njega, Fiću, Sandru, Ivanu Širić i Brunu…al Gongi nije htio plesat kad smo ga zvale…Dalije nije bilo, ona se toliko nalila da se u Bordeauxu izrigala po sebi…bljaaaaak …tko zna gdje je završila na kraju…
A kad smo već kod nalivanja i pijančevanja, nismo ni mi baš bile puno bolje…u Emporiu smo počele lagano, s Heinekenom, a u Vanilli smo se bacile na votku …to je vjerojatno razlog zašto smo se toliko bacale, skakale, sudarale sa svima…jednom riječju, nismo se baš ponašale kako se inače ponašamo… ljudima iz razreda baš i nije bilo jasno šta je nama, u biti dosta ljudi nas je čudno gledalo, al nema veze, bar smo se zabavile…za razliku od nekih ljudi, koji kada izađu ne znaju šta bi sa sobom…
Malo sam bila ljuta što ovaj drugi dj Dinoid nije pustio našu pjesmu Love is gone…Syncro nam je uvijek pusti…pa eto pod utjecajem ljutnje, votke, čega već (inače bi me bilo sram takvo šta napraviti)…napisala sam na mobitelu šta hoću, otišla sam do njega i pokazala mu…on je rekao da može, al malo kasnije…nažalost nismo dočekale pjesmu, mislim, tko zna, možda ju je i pustio, al kad smo mi otišle…
Srela sam i jednog prijatelja iz osnovne, Domagoja…nisam ga uopće prepoznala, a niti on mene…on nije mogao vjerovati…u osnovnoj me mrzio…za njega sam bila jadna štreberica…a sad…rekao je da je zadivljen , da ne može vjerovati da sam ista ona osoba iz osnovne…da sam se totalno promijenila…izgrlio me i poželio meni i Merry sve najbolje u životu…vidi se da i on ništa nije pio …ma eto baš mi je drago što sam ga vidjela…čudno kako se ljudi s vremenom mijenjaju…
A kad je došlo vrijeme za povratak kući, otišle smo po jakne i putem srele kolegu sa suda, Beru, koji je napokon priznao šta hoće od nas…malo smo se sprdali i pitale smo ga kako da dobijemo posao na sudu…a on je rekao da nema posla bez seksa…znači ako hoćeš raditi i dobro zarađivati moraš se prvo poseksati s nekim i onda su ti sva vrata otvorena…ma fuuuuj…on je već odrastao, a mi smo još male curice…sram ga bilo…optužit ćemo ga za pokušaj silovanja …a mi mislile da je on fini, uglađeni gospodičić s gomilom para (pa dobro, istina je da ima gomilu para)…tko zna s kim je on spavao prije nego što je dobio posao…aaaaaa… .
To je ukratko to što se tiče protekle večeri…ah, jedva čekam sljedeću subotu da se opet fino naplešemo…prošle subote smo čak dobile kompliment od neka tri tipa da odlično plešemo…tko bi rekao… i votkica nas čeka…iako nas sad od nje boli glava...sad ispada da smo mi neke teške alkoholičarke…ma neeee…ona služi samo da bi malo podigla atmosferu…hehe…
Iduću subotu je dj Syncro u Vanilli…i ima da pusti onu pjesmu inače ću mu ja doći…a onda je jadan …eto nisam mogla odolit pa sam stavila riječi u box…
Ajme, koliki post, prsti me bole od tipkanja…a rekla sam da neću dugo pisati…joj, joj…
Šaljemo vam svima jednu veeeeeliku pusu i pozzamo vas sve… ...komentirajte…


Evo malo smo se slikale...



U Emporiu



U Vanilli

Zašto ja na svakoj slici moram ispasti tako odvratno?!...(...a šta misliš zašto?! zato što si ružna glupačo! ...)...mrzim se slikati...ajoooooj...

Evo još par sličica...heheh....

petak, 07.03.2008.

...hEeEj....

Olla..
Evo da se i nas dvije javimo da ne pomislite da nismo žive…
E pa žive smo…samo smo bile jako, ali jako lijene da napišemo post…ovaj post će biti kratak, jer je sutra subota pa ćemo sutra tj. u nedjelju napisati malo duži post…
Ne znam šta da vam još kažem, puno toga se izdogađalo, ali nećemo sad o tome, jer će post inače biti kilometarski….Hvala Bogu napokon je petak, jer ovi u školi nas muče i to doslovno..ma bolesno…stvarno nisu normalni…
eto bi bio samo kratki izvještaj, a u nedjelju ćemo napisati pošten post…heheh…
Sve vas pozdravljam, i šaljem veliki kisss

srijeda, 13.02.2008.

SRETAN ROĐENDAN!!!

Za našu malu Teisu:
… Želimo ti 12 mjeseci bez bolesti, 52 tjedana sreće, 366 dana bez briga, 8760 sati ljubavi, 525600 minuta lijepih trenutaka i 31536000 sekundi sexa!......
A sad nešto malo ozbiljnije…..
Pa ovako….
….. Da bi tvoje ruke dotakle zvijezde na nebu, da najljepši ostvari ti se san, da ti sunce uvijek sja u tvom životu, to su naše želje za tvoj rođendan….
..... Ako pojam sreće nije iluzija, i ako čovjek ne može biti sretan, onda želimo da ti svaki dan bude lijep kao san, kao radost, kao ljubav...sretan rođendan….
….. Sve sto poželiš da ti se ostvari, a ono što te muči brzo zaboravi, zdravlja i ljubavi što više, a ostale probleme neka odnesu kiše, veliku pusu šaljemo ti mi povodom tvog rođendana....
Eto Teise još jednom sve najbolje...
Puno te LoLimO....

nedjelja, 27.01.2008.

…Trebalo bi pažljivo birati riječi jer nam se one sutra mogu vratiti…

HeEeEj ljudi…..
Evo i mene napokon…imam stalno nekih problema s netom…al evo nešto pregovaram s tatom oko ADSL-a…a valjda ću ga uspjet nagovorit…onda redovito pišem postove…
Ma ovaj tjedan je svašta bilo…i što se tiče škole i svega ostaloga…kao prvo, saznali smo da ćemo i mi ove godine pisati one glupe nacionalne ispite…i polagati državnu maturu…i onda se ja pitam zašto smo se ja i Merry ove tri duge godine trudile proći s pet da ne bi morale polagati maturu?!...za ništa, ljudi moji, za ništa… al ajd, bar ću dobiti stipendiju…ipak 5000 kuna nije malo… živciraju me te budale u ministarstvu…nemaju pametnijeg posla nego da nama, malim jadnim ljudima, zagorčavaju život (koji je već i ovako dovoljno zagorčan)…ma zapravo kog briga…baš me briga za to…
Da…jučer smo ja i Merry opet bile vani…bile u Emporiu…i bilo nam je super…al stvarno super…Lilja i Dorian su proveli dosta vremena s nama…ma baš smo se fino ismijali…htjeli su pomoći čika milicajcu da napravi zapisnik…to vam samo govori da nisu ništa pili… hehehehe…ma Ljilja je stvarno luda cura (u dobrom smislu, ofkors)…eto ovim putem ih pozzamo…pozz i Čič i njezinom dečku koji su isto tamo bili…...da ne kažu da smo ih zaboravili...i naplesali smo se…nismo mogli normalno ni hodat kad smo išli kući…još da nisu bila neka dva ljigava tipa kod našeg stola bilo bi još i bolje…bez obzira na mišljenje određenih ljudi, znamo se mi zabaviti…i te kako…o da… hehehe…
Nažalost, ja iduću subotu ne mogu van…idem u neke glupe svatove…a ne da mi se…kao mi smo neka rodbina s mladoženjine strane…a zašto ja onda ne poznam tog mladoženju? ...ma bzvz…
Možda vas zanima čemu ovaj naslov...pa eto tako…došlo mi…zbog nečega…tj. zbog nekoga…ili nekih…pronaći će se oni u tome…
Eto veliki pozz…osobito mojoj Merryci…a i svima ostalima…